Leonardo Fibonači rođen je u Italiji, ali se obrazovao u Severnoj Africi, gde je njegov otac bio angažovan u diplomatiji i predstavljao trgovačke poslove republike Piza. Tamo je podučavao matematiku, dosta putovao i tako prepoznao ogromne prednosti decimalnog brojnog sistema koji se tada u svakodnevnom životu koristio u arapskim zemljama.
Ako ste se ikada zapitali zašto svaki puž ima savršene uvojke na svojoj kućici, zašto svaki cvet ima baš toliko latica, kako se pčele razmnožavaju, koliko zečeva se može razmnožiti iz jednog para, odgovor je veoma jednostavan – reč je o Fibonačijevom nizu.
Fibonačijev niz, ako ga složimo kao uzajamno upisane pravougonike, obrazuje takozvanu zlatnu krivu i dovodi se u vezu sa zlatnim presekom, idealnom proporcijom.
Danas je poznato da upravo Fibonačijev niz igra veliku ulogu u mnogim prirodnim procesima, kao što je raspoređivanje listova oko stabla biljke, stvaranje prirodnih spirala koje susrećemo svuda oko nas, od zakrivljenosti talasa ili puževe kućice pa sve do samog Mlečnog puta.
Ljudsko telo je napravljeno u razmerama Fibonačijevog niza, što vrlo lako možete da uočite kada se pogledate u ogledalo. Vaše telo se sastoji od brojeva 1, 2, 3 i 5. Imate jedan nos, dva oka, tri segmenta svakog uda i pet prstiju na svakoj ruci. Ako izmerimo čovekovu dužinu od vrha glave do poda, zatim do podelimo s dužinom od pupka do poda dobijemo 1.618034, a to je broj kojem se Fibonačijev niz približava.
Zlatni presek u prirodi
Semenke u glavi suncokreta takođe su obrazovane po Fibonačijevom nizu, tako da obrazuju spirale koje nastaju kao luk unutar kvadrata sa stranicama koje odgovaraju elementima Fibonačijevog niza.
Školjka puža Nautilus je jedan od najsavršenijih oblika u prirodi. Ona je u obliku spirale čiji su sastavni delovi kvadrati, svi dužine jednog od Fibonačijevih brojeva.
Zlatni presek u umetnosti
Antonio Stradivari koristio je Fibonačijev niz pri izradi svojih gudačkih instrumenata, čiji se savršeni zvuk i danas proučava.
Najveći broj muzičkih kompozicija baziranih na Fibonačjevom nizu nalazi se kod sledećih kompozitora: Betoven (97%), Hajdn (97%), Mocart (91%), Šopen (92%), Šubert (91%). Svih 27 Šopenovih etida proučavano do najsitnijih detalja. U njima su otkrivena čak 154 zlatna preseka.